Po rastanku...
Reci mi sad, kada vec proslo je sve:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kada me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dani koji nekad bise
dusa ti samo, kad me vidis, seca -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vise
tebe volela?
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tise:
vec manje volim, a znam vise
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa rec i dve.
I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno receni'
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko:
da sve sto si mi ikada rek'o,
bila je laz.
SRECAN DAN ZALJUBLJENIH!!!
Nekada davno, pre hiljadu vekova, pre nego sto je bilo ko od nas nastao, bas bas davno, zivelo je savrseno stvorenje. Toliko savrseno da mu nije bila potrebna ni voda, ni hrana, ni vazduh, ni tlo pod nogama. Nije mu bilo potrebno ni drustvo, ni majka, ni otac. Ono je jednostavno bilo dovoljno samo sebi. Udisalo je, pilo je i hranilo se samo svojom lepotom i harmonijom zivljenja. Imalo je perfektno izvajan oblik kakav danas ne moze izvajati ni jedan vajar. Savrseno je mirisalo, hodalo, zivelo. Bilo je savrseno, razumes? Medjutim, sunce, mesec i zvezde bili su jako ljubomorni na to stvorenje. Sunce - kako je sijalo visoko na nebu od tog savrsenog stvorenja, bilo je ljubomorno jer je osudjeno da vecno gori. Mesec - kako je uvece bacao prelepe zrakove i bilo najsvetlija planeta na tamnom nebu, bilo je ljubomorno na savrseno stvorenje zato sto je usamljeno. Zvezde - kako ih je bilo mnogo na nebu, bile su ljubomorne na savrseno stvorenje jer su toliko udaljene jedna od druge. I tako su te prirodne sile odlucile jednog dana da razdvoje to savrseno stvorenje, presekle su ga na pola, jedan deo bacile na istok, a drugi na zapad. Vremenom, Bog je napravio vise takvih savrsenih stvorenja, ali prirodne sile su svako savrseno stvorenje prepolovile i njegove delove bacile na razlicite strane sveta. Te polovine nazvane su ljudi. I od tada svaki covek zivi u nadi da ce pronaci svoju davno izgubljenu polovinu. Nekima se posreci pa je pronadju, ali pojedini ne uspeju ni da je vide i umiru ne proziveci zivot u harmoniji...
14.02.2005. u 10:26 | 8 Komentara | Stampaj | # | ^Tunel
A na jenom od onih prozirnih delova kamenog zida video sam tu devojku i naivno sam verovao da je isla drugim tunelom, paralelnim sa mojim, kad je u stvari pripadala sirokom svetu, svetu bez granica, onih koji ne zive u tunelima; a mozda iz ljubopitstva priblizila jednom od mojih cudnih prozora i ugledala prizor moje beznadezne usamljenosti, ili ju je zainteresovao nemi jezik, sifra moje slike…
Ernesto Sabato
12.01.2005. u 18:17 | 8 Komentara | Stampaj | # | ^
Ako volite...
Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme,
A kad vas krila njena obgrle,
Prepustite joj se…
Premda vas mac, skriven medju perima njenim,
Moze povrediti.
A kad progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen,
Moze unistiti snove,
K’o sto severac opustosi vrt.
Ljubav ne daje nista osim sebe
I nista ne uzima,
Osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta
Da je poseduju;
Jer ljubav je dovoljna ljubavi.
Ljubav nema drugih zelja
Nego da se ispuni.
Ali, ako volite,
a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i da budete
Kao potok razigrani sto peva
Svoj milozvuk noci.
Da spoznate prevelike neznosti bol.
Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje, radosno…
SRECNA NOVA GODINA!!!
Koliko vredi jedna godina, pitajte studenta koji je upravo izgubio godinu.
Koliko vredi jedan mesec pitajte majku prevremeno rodjenog deteta.
Koliko vredi jedna nedelja pitajte urednika nedeljnih novina.
Koliko vredi jedan sat pitajte zaljubljene koji cekaju.
Koliko vredi jedan minut pitajte coveka koji je za toliko zakasnio na voz.
Koliko vredi jedna sekunda pitajte coveka koji je za toliko izbegao nesrecu.
Koliko vredi jedan milioniti deo sekunde pitajte osvajaca srebrne medalje na Olimpijadi.
Blizi se, blizi...
Deda Mraze, Deda Mraze ne skreci sa staze….eto za koji dan je Nova Godina i bas me je obuzelo praznicno raspolozenje, mozda sa malim zakasnjenjem ali vazno da je tu. Jos jedna godina za mnom, cini mi se da mi je ova najbrze prosla…Desavalo se puno lepih stvari, koje cu poneti sa sobom i, nazalost, ruznih i tuznih stvari koje cu ostaviti u ovoj godini.
Nadam se da ste mi svi dobro, i lepo raspolozeni i da vas prati onaj prelepi prednovogodisnji osecaj (iako nema snega:)
Za one koji su mozda pomalo setni, a i za one koji nisu - samo klikni
ovde
Nadam se da cu bar nekom izmamiti osmeh. Poljubac za sve
Jednom davno...
Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvijek tako luda, predlozila: "Hajdemo se igrati zmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima."
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precuteti, zapitala: "Zmurke? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga poslednjeg pronadjem, taj je pobednik."
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Odusevljenje.
Sreca je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesovalo.
Ali nisu se svi hteli igrati.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju.
Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj koji se setio predloziti igru.
Oprez nije hteo riskirati.
"Jedan, dva, tri..." pocela je brojati Ludost.
Prva se sakrila Lenost koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senu Uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta.
Velikodusnost se nikako nije mogla odluciti gdje da se sakrije
jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja.
Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a Sramezljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je nasla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra.
Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za sebe!
Laz se sakrila na kraju duge (laze, bila je na dnu oceana), a Pozuda i Strast u krateru vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije vazno.
Kada je Ludost izbrojala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima.
"Milion", zavikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvu je pronasla Lenjost, iza najblizeg kamena.
Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha.
Slucajno se tu nasla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebicnost se nije trebalo ni traziti. Sama je izletela iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom.
Od tolikog trazenja Ludost je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla Lepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala sediti na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve.
Talent u zlatnom klasju zita,
Teskobu u izgorjeloj travi,
Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu oceana),
a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaci.
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada se vec razbesnela, ugledala je ruzicnjak. Zasla je medju ruze, uzela suvu granu i, besna i iznemogla, pocela udarati po prekrasnim ruzinim pupoljcima.
Odjednom se zacu bolan krik.
Ruzino trnje izgreblo je Ljubavi oci.
Ludost nije znala sta da ucini.
Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na posletku odlucila zauvek ostati uz Ljubav i pomagati joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osecajima, ali je ostala slepa,
a Ludost je prati gde god ide.
...
Danas je jedan od onih dana,kada kisa ne prestaje da pada. Nebo je izliva u neverovatnim kolicinama. Nesto mi govori da se tako olaksava. Pravi potop. Kao kada poneka osoba, osoba poput mene, ne moze da prestane da lije suze (samo shto kisha nije slana)...posle toliko izlivene vode covek, pomislila sam, samim tim i Nebo, oseti se nekako lagano, umorno, ali lagano. Kao da sve krece iz pocetka. Nesto kao drugo rodjenje. Ponovna razgolicenost i cistoca. Nikako praznina. Secanje ipak ostaje...sve manje cu osecati a sve vise se secati; ali sta je secanje ako ne jezik osecanja, recnik lica, dana i mirisa koji se vracaju poput glagola i prideva u recenici, iduci tek malo ispred same stvari, ciste sadasnjosti...
...toliko izlivene vode (slane ili ne) ponese sa sobom delove samih nas, nasa (o)secanja i jos ponesto. Izlivena voda spira obraze (ulice), tece neiscrpno, prazni oci (oblake), jastuci (zemlja) je upijaju(a). Poneka voda napravi poplavu, dok poneka druga samo prekine susni period i donese malo svezhine...
...danas je jedan od takvih dana, kada voda iz mene i voda izvan mene, u nekakvoj vrsti zajednistva, jedinstva, potpomazuci jedna drugu, spiraju obraze i ulice, napajaju susnu zemlju (lice) i prave nekakvu vrstu potopa...
Tajna srece
Neki trgovac poslao je svog sina da kod najmudrijeg od svih ljudi nauci Tajnu Srece. Mladic je punih cetrdeset dana hodao kroz pustinju sve dok nije stigao da jednog lepog zamka na vrhu planine. Tu je ziveo Mudrac kojeg je mladic trazio.
Umesto da naidje na svetog coveka, nas junak je, medjutim, usao u jednu salu koja je vrvela od ljudi; trgovci su ulazili i izlazili, neki ljudi su razgovarali po uglovima, jedan mali orkestar je svirao prijatne melodije, a tu je bila i bogata trpeza puna najlepsih jela iz tog kraja sveta. Mudrac je razgovarao sa svima i mladic je morao da saceka dva sata dok je dosao red na njega.
Mudrac je pazljivo saslusao razloge mladiceve posete, ali mu rece da u ovom trenutku nema vremena da mu objasni sta je to Tajna Srece. Preporucio mu je da se proseta po njegovoj palati i da se vrati kroz dva sata.
- U medjuvremenu bih te nesto zamollio - dodade Mudrac, pruzajuci mladicu kasicicu za caj, u koju je kanuo dve kapi ulja.
- Dok budes hodao, nosices ovu kasicicu i nastojaces da se ulje ne prospe.
Mladic je poceo da se penje i silazi stepenicama palate, stalno motreci na kasicicu. Posle dva sata, vratio se pred Mudraca.
- Dakle - upita Mudrac, - jesi li video persijske cilime u mojoj trpezariji? Jesi li video vrt koji je najveci Majstor medju bastovanima punih deset godina uredjivao? Jesi li primetio prekrasne pergamente u mojoj biblioteci?
Mladic je posramljeno priznao da nije video nista. Njegova jedina briga je bila da ne prospe one dve kapi ulja koje mu je Mudrac poverio.
- Onda se vrati i upoznaj cudesa mog sveta - rece Mudrac. - Ne mozes imati poverenja u coveka ukoliko ne poznajes njegov dom.
Sada vec smireniji, mladic uze kasicicu i ponovo krenu u setnju palatom, ovog puta obracajuci paznju na sva umetnicka dela koja su visila sa tavanice i po zidovima. Razgledao je vrtove, okolne planine, primetio nezne cvetove i ukus sa kojim je svako umetnicko delo postavljeno na pravo mesto. Vrativsi se kod Mudraca, u detalje mu je prepricao sve sto je video.
- Ali gde su one dve kapi ulja koje sam ti poverio? - upita Mudrac.
Pogledavsi u kasicicu, mladic primeti da ih je prosuo.
- Eto, to je jedini savet koji mogu da ti dam - rece Najmudriji od Mudrih. - Tajna srece sastoji se u tome da posmatras sva cuda sveta, ali da nikad ne zaboravis ni na one dve kapi ulja u kasicici".
P. Koeljo
Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?
Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao: "Sta vidis?"
- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.
-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.
Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.
Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta??"
Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?
Vratih se u Blogolend
Evo i mene, ako se neko zabrinuo...Bilo je super, stvarno su mi nedostajali. Standardna situacija kad dodjem kuci izgleda otprilike ovako. Ja jos na vratima sa sve torbama, u jakni, cujem vapaje:)) moje mame "Sine (?!), kako si smrsala!". Takva vam je moja mama, to mi uvek kaze (doduse sad stvarno jesam dosta smrsala) tako da se vise ne obazirem na to. Cak i kad bih se ugojila 30 kilograma i kad bi poceli da me zaustavljaju na ulici da me pitaju da li se bavim sumo rvanjem za nju bih uvek bila suvise mrsava...eh...Izlazila sam, videla sam neke ljude iz srednje...cudno je to kako provedete cetiri godine zajedno, prodjete mnogo toga, a sad imamo tako malo zajednickih tema...bez veze...tako je bilo i pre mene bice i posle, ne mogu ja tu nista da menjam. Valjda je bitno ostati dobar sa ljudima koji zaista vrede.
Nego ne znam da li ste primetili, ali napolju je zaista hladno (logicno zima je, ali eto cisto da konstatujem), smrzla sam se dok sam dolazila do stana, nos mi je pocrveneo...osecala sam se kao Rudolf (irvas crvenog nosa, za one koji ne znaju;))
Idem sad malo da vas citam, propustila sam dosta toga...bas ste mi nedostajali da znate!!!
Deda Mraz (ne)postoji
Inzenjerski pogled na Deda Mraza. Ako i vi verujete u Deda Mraza, sledeci tekst ce vas u to definitivno razuveriti...
Na svetu postoji otprilike 2 milijarde dece (osoba ispod 18 godina). Ipak, posto Deda Mraz ne posecuje Muslimane, Hinduse, Zidove i Budiste, kolicina posla za Novu godinu se smanjuje na 15%, odnosno sveukupno 378 miliona dece (prema Saveznom zavodu za statistiku). Prema proseku od 3.5 dece po kuci, Deda Mraz mora posetiti 108 miliona domova, ako pretpostavimo da u svakoj datoj kuci postoji barem jedno dobro dete.
Deda Mraz ima oko 31 sat Nove godine za rad, zahvaljujuci razlicitim vremenskim zonama i Zemljinoj rotaciji, i ako pretpostavimo da putuje sa istoka na zapad (sto se cini logicnim). Tako dobijamo da Deda Mraz poseti 967,7 kuca u sekundi. Prema tome, za svaki dobar hriscanski dom sa dobrim detetom, Deda Mraz ima oko hiljaditinu (1/1000) sekunde da zaustavi sanke, iskoci, uzme poklone, uskoci u dimnjak, napuni carape, nadje jelku, ostavi ostatak poklona pod jelkom, popne se natrag kroz dimnjak, uskoci u sanke i dodje do sledece kuce.
Pretpostavljajuci da je svih 108 miliona stajalista jednako rasporedjeno po Zemlji (samo u svrhe naseg proracuna), govorimo o 1,24 kilometra razmaka od jedne do druge kuce; iz cega proizlazi ukupan put od 120,8 miliona kilometara, ne ukljucujuci Deda Mrazove odlaske na WC ili pauze za jelo/pice. Iz navedenog proizlazi da je brzina Deda Mrazovih sanki oko 1080 kilometara u sekundi (3200 puta veca od brzine zvuka!). Za poredjenje, najbrze ikad stvoreno vozilo, svemirska sonda Odisej, ide "svega" 45 kilometara u sekundi (162000 km/h), a normalan jelen najvise 24 km na sat odnosno 0,0066 kilometara u sekundi.
Teret na sankama je takodje jedan vrlo interesantan element. Pretpostavimo da svako dete ne dobije nista vise nego jednu jedinu kutiju Lego kockica srednje velicine (oko 860 grama). Tada je ukupna masa tereta na Deda Mrazovim sankama nesto veca od 500 hiljada tona. Na tlu, normalan jelen ne moze vuci vise od oko 138 kg. Ako uzmemo da Deda Mrazov leteci jelen moze vuci 10 puta vise, Deda Mrazu bi trebalo oko 360 hiljada letecih jelena da povuku sanke. Masa tolikog broja jelena povecava sveukupnu masu sanki za oko 54 hiljade tona, odnosno za oko 7 puta mase Kraljice Elizabete (broda, ne vladarke).
Oko 600 hiljada tona putujuci brzinom od 1080 km/h stvara nezamisliv otpor vazduha - takav otpor kakav bi zagrejao jelene toliko jako koliko se zagreje svemirski brod koji ponovo ulazi u Zemljinu atmosferu. Prednji par jelena apsorbirao bi oko 14,3 kvintilijarde dzula energije u sekundi. Ukratko, taj par bi se, cim krene, pretvorio u nimalo lep prizor zivih baklji, izlazuci jelene iza njih, i dovodeci do lancane reakcije u kojoj bi svih 360-ak hiljada jelena izgorelo za oko 4,26 hiljaditina sekunde, odnosno tacno na vreme da Deda Mraz dodje do pete kuce na svom putu.
Deda Mraz bi, kao rezultat akceleracije (ubrzanja) sa 0 km/h na 1080 km/h u hiljaditini sekunde, bio izlozen akceleracijskoj sili 17,5 hiljada puta vecoj od one malog g, tj. 175000 m/s˛. Deda Mraz mase 115 kg (sto je vrlo malo za Deda Mraza) bio bi prikovan za kraj svojih saonica sa 1984906,9 kilograma sile, sto bi mu trenutno smrvilo kosti i organe pretvarajuci ga u kasastu ljubicasto-crvenkastu tekucinu.
Prema tome, ako je Deda Mraz ikada i postojao, sada je sigurno mrtav.
Ne znam za vas, ali ja u ovo necu poverovati...DEDA MRAZ postoji, postoji kad vam kazem! Ako ne postoji, ko je onda ostavljao poklone ispod jelke kad sam bila mala? Da nisu mozda moji roditelji, krisom, nocu, da ih niko ne bi video? Ma ko ce poverovati u to?!? Naravno da je to bio Deda Mraz:))
Deda Mraze, samo da znas da ima nas koji smo jos uvek na tvojoj strani!!!
P.S. Nece me biti narednih nekoliko dana, idem kuci (a tamo mi je crk'o modem) nakon mesec dana i jako sam srecna! Sve vas ljubim!!!
Hm...:))
Da li ste primetili da najgluplji ljudi uvek dospeju na najvise drustvene polozaje? Ovo je oduvek bilo svima poznato, a sada moze i matematicki da se dokaze!
Da bi to uradili, za pocetne pretpostavke uzecemo sledeca dva, cesto koriscena postulata:
1. Znanje je moc.
2. Vreme je novac.
Kao sto svi znamo:
P = A / T
tj.
Moc (P) = Rad (A) / Vreme (T)
Kako je:
Znanje = Moc
Vreme = Novac
onda je:
Znanje = Rad / Novac
Odatle:
Novac = Rad / Znanje
Dakle, kada Znanje tezi nuli, Novac tezi beskonacnosti, bez obzira koliko Rada je ulozeno.
Zakljucak:
Sto manje znate, vise para imate - naucno je dokazano!
Naravno da se ja ne slazem sa tim, ali bas me je nasmejalo, pa rek'o da to podelim sa vama, mojim blog prijateljima...
Mala napomena: nemojte se rukovoditi sa gore navedenim :))) (mada ne sumnjam da to vec znate)
Veliki pozdrav i kiss!!!
Lep, kisni dan
Dan je tmuran, oblaci su prekrili celo nebo, ali za cudo vreme ne utice na mene. Znam da imam puno obaveza, a malo vremena, ali ni to ne utice na mene. Izgleda, izgleda da je sve polako doslo na svoje mesto. Sad cu vam i ja zauzeti malo mesta ispod te pukotine u nebu, gde stalno sija sunce. Pomerite se, stizem...sa osmehom. Zelim vam svima dobar dan!!!
Biti sretan
U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovedima
retko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.
Herman Hesse
Oziljci
Jednom beše dečak sa veoma lošom naravi. Njegov otac mu je dao vrecu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom da zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvog dana dečak je zakucao 37 (ili čak i više) ekserana ogradu.
Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio kontrolisati svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao.
Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav nego zakucavati eksere u ogradu. I tako je došao dan da tokom celog dana nije ni jednom pobesnio.
Rekao je to svom ocu, a otac mu reče da svakog dana kada uspe kontrolisati svoje ponašanje, da iz ograde iscupa po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana dečak je bio u stanju da svom ocu kaze da je iscupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.
”Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikad neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i posle toga nije važno koliko si puta kazao da ti je žao jer rane ostaju. Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička.
